Лична одговорност под диктатуром, Назив есеја Хане Арент. Без намјере да овај режим поистовјећујем са нацистичким режимом и њиховим злочинима, ипак је згодно направити паралелу, о одбацивању личне одговорности при учешћу у штетном систему.Наиме, Хана пише о не осјећању кривице и моралне одговорности код нацистичких генерала и чиновника.
Њихово рационализовање поступака се своди на то да су они били само један шраф и да није било њих на њиховом мјесту би био неко други. Чак да нису остали, можда би био неко гори, такорећи на неки начин су спријечили још горе ствари. Али тај аргумент се у старту побије тиме што никакав удар или покушај удара на систем изнутра није постојао. У друштву је дошло до потпуног колапса нормалних моралних вриједности и сви слојеви друштва су учествовали. Ипак, која је разлика између њих и оних који су одбили да убијају? По ауторки, главна разлика је што су једни прихватали по аутоматизму нова правила и вриједности, док су други сваки нови случај и ситуацију поново проматрали. Питања која су себи поставили су да ли кад учине извјесна дјела могу да живе са самим собом? Да ли желе да живе остатак живота са убицом, тј са собом. То није нека посебна интелектуална способност, него она способност коју још од Сократа и Платона зовемо безгласни дијалог са самим собом, а то је мишљење. Критички приступ новим догађајима.
Још један дио те аргументације је немоћ пред ауторитетом, и послушношћу као врлином. Али послушност је нешто што се тражи од дјеце, ако одрасла особа „слуша“ она заправо подржава ауторитет, организацију или закон који тражи послушност. Постоји почетак који може да иницира неки вођа, и остварење у ком учествује маса, тако да то постаје заједнички пројекат. И права и највећа моћ је у рукама заједнице, а не појединца. Колико год био моћан.Само одбијање учешћа у поквареном систему, великог броја грађана, може да покаже револуционарну моћ заједнице. И без активног учешћа у промијени тог система. Ауторка завршава есеј , са реченицом да се послушност мора избацити из политичког и моралног рјечника. Да вратимо људскост и достојанство.
Кључне ријечи МИШЉЕЊЕ, ЗАЈЕДНИЦА И ДОСТОЈАНСТВО, тојесте оно што нас чини ЉУДИМА.
Manda blog 