Briga za položaj

Briga za status je fenomen 21. veka, taj problem je prvi primjetio De Boton. U knjizi „Status Anxiety .“ On je uvidio među bogatim američkim porodicama da iako su imali raskošan način života hteli su samo da im komšije zavide. Riječ status predstavlja položaj pojedinca u društvu. Anksioznost stvara briga pojedinca o sopstvenoj vrednosti koja se procjenjuje na osnovu položaja u društvu.

Ta briga je rezultat kapitalizma i naoko egalitarnog društva i najviše je izražena u društvima gde je nejednakost dohodaka najevidentnija. Izlaskom iz naslednog aristokratskog društva dolazimo do društva gdje svi imaju, teoretski, jednaka prava i jednake mogućnosti za dostizanje svega sto požele. Cilj je da svi imaju isti početni položaj. Znači da i onaj koji dolazi iz najsiromašnije porodice ima mogucnost da uspe u skladu sa svojim sposobnostima i vrlinama. U toj meritokratiji( *uspeh teoretski zasnovan na zaslugama, talentu, veštini i drugim osobinama pre nego na nasledju) stvara se društvo koje vrednost pojedinca procjenjuje na osnovu njegovog uspeha koji se opet procenjuje na osnovu položaja, moći i materijalnog bogatstva pojedinca. Ali da li u praksi svi imaju iste mogucnosti za uspeh? Da li se vrijednost osobe uopšte može procjenjivati na osnovu statusa u društvu? Šta se dešava sa mentalnim zdravljem ljudi koji koji nemaju mogućnost za dostizanje tih postavljenih normi? Šta je to sto tjera i bogate i uticajne ljude da i dalje jure sve veće bogatstvo i moć? Zasto bogataši nakupljaju bogatstvo koje pet generacija ne bi moglo potrošiti? Prema Botonu razlog cele te jurnjave za novcem i moći, da bi se dostigao veći ugled u društvu, je ustvari žudnja za ljubavlju. Boton kaže da postoje dvije vrste velike ljubavi koje svi žele, prva je romantična( i ona je opisana u pjesmama, romanima … ) dok se druga skriva a to je želja za prihvatanjem ličnosti pojedinca i pažnjom društva.
Prije ove promjene društvenog uređenja ljudi su bili predodređeni za svoje pozicije i nisu ni razvijali nadu da mogu mnogo napredovati pa samim tim nisu imali pritisak koji postoji u savremenom društvu.

Pripadnici Socijalnog darvinizma su tvrdili da su siromašni jednostavno inferironiji u odnos na bogate. Da je to biološki proces, gde slabiji ostaju siromašni. U osnovi hrišćanske religije je da status pojedinca nema nikakve veze sa njegovom vrednošću. Isus je bio samo stolar. Meritokrate su morale da se izbore sa egalisticarima tojest onima koji su se zalagali za potpunu jednakost i aristokratama koji su se zalagali za nasleđivanje. 1776.godina američke revolucije je možda više od bilo kog događaja u istoriji( čak više od francuske revolucije) uticala na preobrazu temelja podele statusa. A jedan od prvih mislilaca koji su se bavili problemom novonastale jednakosti je Aleksis de Tokvil, on 1835. izdaje knjigu O demokratiji u Americi. Govorio je da se lako može upasti u zamku ambicije da se napravi velika karijera, ali u društvu nisu baš vladale jednakosti. Ima mnogo faktora koji utiču na to kakvu ce pojedinac karijeru napraviti. Oni mogu na razne načine (nemoralne i nelegalne) napredovati u službi i osvajati funkcije. Takodje faktor sreče i snalazenja u odredjenim trenutcima igra vaznu ulogu u tome. Države mogu da bankrotiraju, firme da propadnu bez našeg uticaja. Neki poslovi mogu da nestanu, da mašine zamijene ljude. I onda vrline koje su bile na cijeni u društvu, u jednom trenutku, u drugom trenutku nisu potrebne. Na kraju krajeva talenti su nešto što nam je dato, ne možemo vrijednost pojedinca procjenjivati na osnovu toga.
Tržišni kapitalizam stvara moderne robove, koji zavise od vlasnika, i koji služe samo kao sredstvo za zaradu. Ali taj moderni robovlasnik ne mora uopšte ni u jednom smislu da bude superironiji(osim u materijalnom) od svojih radnika. Može biti samo npr. politički manipulator.

Sav taj poredak stvara veliki stres za obicnog građanina. Koji na kraju krajeva(kad osigura osnovne materijalne potrebe) samo zeli ljubav. A u tom svetu individualizma, gubi se osjećaj za zajednicu. Covjek je društveno biće, a ljudi u svemu tome postaju sebični. Spremni na sve da bi dosli do veće pozicije. I kad dođu do više novca i moći, uvijek će htjeti više i nikad neće biti zadovoljni.

Riješenje za savremene frustracije može biti u formiranju ličnosti pomoću znanja iz filozofije, istorije i književnosti. Potreban je rad na samoostvarenju, a ljubav se dostiže tako što zavoliš i prihvatiš sebe, ne tražeći potvrdu svoje vrednosti u drugima. I ne jureći za nametnutim trendovima da bi potvrdio svoju vrijednost u očima drugih.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create your website at WordPress.com
Започни
%d bloggers like this:
close-alt close collapse comment ellipsis expand gallery heart lock menu next pinned previous reply search share star